HEMIJA

Dobrodošli!

KVIZ MOL

Ovaj test je manji izazov...
MOL

Relativna atomska i molekulska masa

 RELATIVNA ATOMSKA I RELATIVNA MOLEKULSKA MASA

Atomska relativna masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veća od 1/12 mase atoma C-12.

Ar - nema jedinicu.

* To bi moglo da se shvati na sledeći način:

Ako se atom ugljenika (masenog broj 12) podeli na dvanaest delova po masi (masu atoma čine nukleoni iz jezgra) i uzme jedan deo taj deo je u stvari jedan nukleon (proton ili neutron u ovom slučaju svejedno). Zatim se masa celog atoma nekog elementa, na primer kisonika (masenog broja 16) poredi sa masom te dvanaestine. Kako kiseonik O-16 ima 16 nukleona njegova masa je 16 puta veća od mase te dvanaestine (tog jednog nukleona) pa je Ar(O)=16. Zbog postojanja izotopa Ar nije uvek ceo broj jer se u realnim uslovima ne porede jedan atom i dvanaestina, već veće tačno odredjene mase u kojima su zastupljeni svi izotopi jednog elementa sa jedne strane (na tasu vage na primer) a sa druge strane čist ugljenikov izotop C-12.

 

Molekulska relativna masa (Mr) je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog molekula veća od 1/12 mase atoma C-12.

Mr(H2O) = 2*1 + 16 = 18,

Mr (Al2(SO4)3)=2*23 + 3*32 + 12*16 = 342

 

SASTAV JEDINJENJA

 

Jedinjenja mogu biti NEORGANSKA I ORGANSKA JEDINJENJA.

Po drugoj osnovi mogu biti

OKSIDI (EO-2),

HIDRIDI (EH-1 ili +1),

HIDROKSIDI (MOH-1),

KISELINE (HX ili HXO) i

SOLI (MX)

 

1. MASENI ODNOS

Elementi se jedine u stalnom masenom odnosu pri gradjnju odredjenog jedinjenja - PRUSTOV ZAKON, zakon stalnih masenih odnosa.

Ako se H i O jedine u masenom odnosu 1g prema 8g uvek nastaje voda H2O!

Maseni odnos predstavlja odnos masa elemenata u nekom jedinjenju tako da budu najmanji mogući celi brojevi:

CO2 ima maseni odnos 12 (C) : 32 (2O) = 3 : 8

 U Na2SO4 maseni odnos je 46 : 32 : 64 = 23 : 16 : 32

Ukoliko je dat maseni odnos nepoznatog jedinjenja može se naći EMPIRIJSKA FORMULA (najjednostavnija formula jedinjenja - ne mora biti tačna, a umnožak ove formule daje MOLEKULSKU FORMULU - molekulskoj formuli odgovara relativna molekulska masa (Mr) i ona je "prava" formula)

Odnos elemenata u nekom oksidu azota je 7:16. Nadji empririjsku i molekulsku formulu ako Mr= 92.

 Prvo delimo dati maseni odnos sa vrednostima Ar. Kada dobijemo

molski odnos, delimo sa najmanjim brojem od svih dobijenih (u ovom slučaju sa 0.5) i onda po potrebi proširujemo do celih brojeva.

NO2 je empirijska formula i vredi 14 + 32 = 46 što je duplo manje od Mr, a to znači da je molekulska formula NO2 x2 = N2O4

                           nesse.jpg  

Ukoliko dva elementa grade više različitih jedinjenja važi zakon VIŠESTRUKIH MASENIH ODNOSA ili DALTONOV ZAKON: Jedan element se jedini u višestrukom masenom odnosu sa drugim elementom pri gradjenju različitih jedinjenja.

Na primer ako se 1g vodonika jedini sa 8g kiseonika (1:8) nastaje voda (H2O)

A ukoliko se 1g vodonika jedini sa 2x8g kiseonika (1:16) nastaje vodonik peroksid (H2O2)

 

Ovaj zakon se uglavnom primenjuje na binarna jedinjenja (sastavljena iz dva različita elementa)

 

Ukoliko su elementi gasovitog agregatnog stanja onda važi ZAKON STALNIH ZAPREMINSKIH ODNOSA - GEJ-LISAKOV ZAKON. Gasoviti elementi se jedine u stalnom zapreminskom odnosu gradeći jedinjenje

H2 + Cl2 " 2HCl

 

2. PROCENTNI SASTAV JEDINJENJA - maseni udeo elemenata u jedinjenju

 

procentni sastav se odredjuje u odnosu na ukupnu molekulsku masu. Inače ukoliko nije rečeno ili napisano drugačije procenti su uvek maseni procenti.

 

Procentni sastav na primer u SO2 računa se na sledeći način:

 

% O = 100% - 33.33% = 66.67%

Znači : 33,33% S , 66,67% O u SO2

 

Ako je dat procentni sastav a traži se empirijska formula - postupak je isti kao i kod masenog odnosa!

 

Naći formulu kristalohidrata (so koja u svojoj formuli sadrži molekule vode) koja sadrži

Na             C              O           H2O

16.08%     4.2%      16.78%    62.94%

  23             12          16             18

 0.699       0.35        1.09           3.5   delimo sve sa 0.35 jer je najmanji

 0.699       0.35        1.09           3.5_

0.35          0.35        0.35           0.35

  2              1            3           10      pa je formula Na2CO3x10H2O

Mol, molarna masa, molarna zapremina, Avogadrov broj

MOL, MOLARNA MASA, MOLARNA ZAPREMINA,

AVOGADROV BROJ

 

Mol je ona količina supstance koja u sebi sadrži toliko čestica koliko ima atoma u 12g ugljenikovog izotopa C-12, a u tih 12g ugljenika 12C ima 6,023x1023 atoma (to jest ako se zaokruži 6x1023 atoma)

Avogadrov broj je konstanta koja pokazuje "da u 1mol supstance ima 6x1023 čestica" NA = 6x1023 1/mol.

Molarna masa je odnos mase supstance i njene količine ("molarna masa pokazuje koliko grama neke supstance ima u jednom molu te supstance")

Molarna zapremina predstavlja odnos zapremine supstance i njene količine ("molarna zapremina pokazuje koliko dm3 zauzima 1mol nekog gasa") i sve to pri odredjenoj temperaturi i pritisku. Vm=22,4dm3/mol pri 0°C i 101,3 kPa.

 

N- broj molekula, m - masa supstance, NA - Avogadrov broj, M-molarna masa, V-zapremina, Vm-molarna zapremina

 

Ukoliko se koriste ove formule mora se voditi računa da ukoliko je n (mol) količina atoma, onda se sve u formuli odnosi na atome!

Ukoliko je n(mol) količina molekula, onda se sve u formulama odnosi na molekule.

 

* mol molekula je količina supstance koja se koristi za supstance izgradjene kao molekuli (H2 - 1 mol molekula vodonika)

* mol atom je količina supstance koja može uvek da se koristi, ali se posmatra broj atoma - indeksi u formuli

 (H2 - 2 mol atoma vodonika)

 

Molarna zapremina nije uvek 22,4dm3/mol. Njena vrednost se menja sa promenom pritiska i temperature.

Ako je temperatura 0°C i pritisak 101,3 kPa onda Vm=22,4dm3/mol, to se dobija iz jednačine idealnog gasnog stanja:

                                     pV=nRT

p-pritisak u kPa, V-zapremina u dm3, n - količina supstance (mol), R = 8,314 kPadm3/(molK)-gasna konstanta, T-temperatura u kelvinima (K)

°C + 273 = K (razlika izmedju Celzijusove i Kelvinove skale je 273 stepena)

Jednačina idealnog gasnog stanja može da se iskoristi ukoliko uslovi nisu normalni a traži se količina supstance ili masa ili zapremina gasa!

Avogadrov zakon: Isti broj molekula dva različita gasa pri istim uslovima (pritisak i tepmperatura) zauzimaju istu zapreminu!!! 

Tečne supstance:

Voda ima gustinu 1g/cm3 (na 4°C) ili bluzu 1g/cm3 na temperaturama od 0 do 100 stepeni Celzijusa. Zbog toga je 1g vode isto što i 1cm3 (to jest 1ml).

Za ostale supstance: ukoliko je zadata masa, a traži se zapremina, potreban je podatak o gustini. Ukoliko se zna gustina tečne supstnce, "može se iz grama dobiti cm3, i obrnuto".